zivotni-stil
Avokado

Avokado – super hrana ili trenutna popularnost

Avokado je svrstan u voće, iako većina misli da je povrće, s obzirom na prisustvo velike količine nezasićenih masti. Upravo te masti odgovorne su za zdravlje ljudi

Priča o avokadu je jako interesantna, pogotovo pošto su američki kardiolozi pre nedelju dana objavili priču o njegovom značaju za zdravlje ljudi.

Studija je uključila preko 110.000 ljudi (68.786 žena i 41.701 muškarca) iz dve velike studije u kojima se prate pacijenti u periodu od 1986. do 2016. godine, koji na početku nisu imali karcinom, koronarnu bolest srca i moždani udar. Ishrana je analizirana korišćenjem validiranih upitnika na početku, a zatim svake četiri godine. Tokom 30 godina praćenja, dogodilo se oko 15.000 ozbiljnih bolesti (9.185 slučajeva koronarne bolesti srca i 5.290 moždanih udara). Nakon analize upitnika, pokazalo se – pacijenti sa većim unosom avokada (≥2 porcije nedeljno) imali su 16 odsto manji rizik od kardiovaskularnih bolesti i 22 odsto manji rizik od koronarne bolesti srca. Interesantno da nisu primećene značajne razlike povezane sa moždanim udarom. Od svega, najznačajnijim se čini savet da zamenom pola dnevne porcije margarina, putera, jaja, jogurta, sira ili prerađenog mesa sa ekvivalentnom količinom avokada – značajno se smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, za 16 do 22 odsto.

Prema jednoj studiji, preporuka je da se pola dnevne porcije margarina, putera, jaja, jogurta, sira ili prerađenog mesa zameni ekvivalentnom količinom avokada

Ko najviše voli avokado

Cela ta priča bila bi još prihvatljivija da se avokado uzgaja svuda na svetu i da ne zahteva specifične uslove, sa dosta vode.

Sećam se velikog drveća avokada u Tanzaniji i plantaža u Peruu, kao i ukusa koji se ne može porediti sa onim koji možemo da osetimo kod avokada koji kupujemo kod nas. Međutim, dokazano je da je konzumiranje avokada prilično neravnomerno podeljeno u svetu – na SAD odlazi više od pola svetske produkcije, na Evropu dodatnih 32 odsto, dok, na primer, na mnogoljudnu Kinu svega dva odsto, a mali Hong Kong jedan odsto. Očigledno da je na popularnost konzumacije avokada uticala zapadnjačka kuhinja i prihvatanje većine da je avokado značajan za zdravlje ljudi.

S druge strane, održivost proizvodnje avokada je najveći problem, jer zbog prihoda farmeri u Južnoj Americi krče šume da bi posadili avokado i imali rekordne prinose. Ali, ono što zaista čini proizvodnju avokada posebnom, jeste količina vode koju troši. Prema nekim studijama, avokado spada u voće koja zahteva veliku potrošnju vode, gotovo tri puta više od, na primer, grožđa. Pored toga, plantaže avokada ostavljaju zemlju sa manje hranljivih materija i ranjivijom na bolesti, što dovodi do potrebe da se koriste velike kočine pesticida i đubriva, a samim tim i zagađenja, ne samo zemljišta već i ukupnog biodiverziteta (uključujući život ljudi) i promenu eko-sistema. Ne znam koliko to utiče na krajnje konzumente, ali prosto se postavlja pitanje sveukupne etike tolikog povećanja proizvodnje.

Prosečan plod avokada ima oko 320 kalorija, ali i oko 20 mikronutrijenta

Jednostavna priprema

Ono što sigurno interesuje ljude jeste činjenica da je avokado svrstan u voće, jer većina misli da je povrće, s obzirom na prisustvo velike količine nezasićenih masti. Upravo te masti odgovorne su za zdravlje ljudi, jer pomažu u smanjenju lošeg ili LDL holesterola i zbog toga je važan savet da se zameni pola porcije/dan margarina, putera, jaja, jogurta ili sira sa ekvivalentnom količinom avokada. Zbog masti, prosečan plod avokada od 200 mg ima oko 320 kalorija, ali i oko 20 mikronutrijenta, uključujući vlakna (najviše od bilo kog voća), vitamin K, vitamin E, kalijum (duplo više od banane), vitamin C, B6, folate i antioksidanse. Sam taj sastav nedvosmisleno ukazuje zašto konzumiranje avokada dovodi od 16 do 22 odsto manjeg rizika od kardiovaskularnih bolesti, ali i ne samo njih.

Najinteresantnija, a ujedno i najjednostavnija je priprema: masu avokada staviti u činiju i izgnječiti viljuškom, dodati nekoliko kašičica svežeg soka od limete ili limuna, malo soli i bibera. Oni koji vole pikantno i egzotično, mogu da dodaju mlevenu crvenu papriku, beli luk i kašiku seckanog korijandera. Ovo je ujedno i jedan od načina pripremanja namaza gvakamole, koji zapadnjaci najčešće stave na tost, dok Hispanoamerikanci jedu sa tortilja čipsom.

Koliko je avokado popularan govori podatak da je za samo jednu godinu objavljeno tri miliona slika avokado tosta na Instagramu

Koliko je avokado popularan, govori podatak da je za samo jednu godinu objavljeno tri miliona slika avokado tosta na Instagramu.