Some picture

Autofagija – od Nobelove nagrade do moderne dijete

Autofagija, u bukvalnom prevodu samojedenje, u stvari je mehanizam u kome organizam razgrađuje i reciklira štetne produkte u cilju održavanja homeostaze

Kada je Novak Đoković 2013. godine, u svojoj knjizi Serviraj za pobedu, objasnio kako je ishrana uticala da postane najbolji teniser sveta, nastala je gluten-fri revolucija. U međuvremenu, imali smo različita nagađanja da li je on vegetarijanac ili vegan, da bi pre nekoliko dana u naše domove Novak doneo novi pojam u vezi sa ishranom – autofagiju. Oni kojima ovaj termin nije poznat, sigurno su čuli za njegov sinonim, a to je intermitentno (povrmeno, periodično) gladovanje ili fasting. I tako je jedan proces u organizmu, za čije otkriće je 2016. godine japanski naučnik Jošinori Osumi dobio Nobelovu nagradu iz medicine, našao praktičnu primenu kroz novi trend u ishrani.

Oni kojima ovaj termin nije poznat, sigurno su čuli za njegov sinonim, a to je intermitentno (povremeno, periodično) gladovanje ili fasting

Spisak onih koji su pristalice ovog režima ishrane nije kratak i tu se nalaze: Dženifer Aniston, Dženifer Lopez, Hju Džekman, Bijonse, Nikol Kidman i drugi, koji su tome pripisali svoj dobar i mladalački izgled. Osim Novaka, nema puno sportista koji su javno priznali da su pristalice ovog načina ishrane, verovatno jer je njegova primena u vrhunskom sportu diskutabilna.

Mehanizam protiv starenja

Pored Novaka Đokovića, pristalice ovog režima ishrane su i Dženifer Aniston, Dženifer Lopez, Hju Džekman, Bijonse, Nikol Kidman i drugi

Šta je u osnovi autofagije? Kada bismo govorili o bukvalnom prevodu, značenje je samojedenje, a u stvari to je mehanizam u kome organizam razgrađuje i reciklira štetne produkte u cilju održavanja homeostaze. Smatra se da je autofagija u osnovi mehanizma protiv starenja, da se njome uklanjaju toksini iz organizma i da ima ulogu u sprečavanju nastanka tumora. Nedostatak autofagije, prema nekim radovima, može da dovede do gojaznosti, poremećenog lipidnog statusa, umora, inflamatornih procesa i neurodegenerativnih oboljenja.

Važno pitanje je kojim mehanizmima se podstiče autofagija? Pored intermitentnog gladovanja, vežbanje takođe podstiče ovaj zaštitni mehanizam. Iz nekih razloga, veća popularnost je data ishrani u cilju promocije autofagije, verovatno jer je ljudima lakše da gladuju nego da redovno i pravilno vežbaju. Intermitentno gladovanje koje podstiče autofagiju u stvari je „vremenski kontrolisana ishrana”, kako ga je poznati fiziolog i profesor Džon Holi (John Hawley) nazvao na jednom od predavanja iz sportske ishrane koje sam skoro slušao.

Pored intermitentnog gladovanja, vežbanje takođe podstiče ovaj zaštitni mehanizam

© Nenad Dikić, na osnovu predavanja prof. dr Džona Holia

Intermitentno gladovanje nova je strategija za borbu protiv metaboličkih bolesti prouzrokovanih sadašnjim stilom života. Američko udruženje kardiologa (AHA) zvanično je, krajem prošle godine, objavilo da su istraživači u jednoj velikoj studiji (Intermountain Healthcare Heart Institute, Salt Lake City) dokazali da su kardiološki pacijenti koji su prošli kateterizaciju srca, živeli duže i imali manju incidenciju srčane slabosti ukoliko su praktikovali redovno intermitentno gladovanje. Gladovanje je uticalo na nivo hemoglobina, broj eritrocita, nivo hormona rasta, smanjen nivo natrijuma i bikarbonata, a aktiviralo je katabolizam i autofagiju.

Cilj nije smanjenje telesne mase

Dr Marija Anđelković, šef Centra za sportsku ishranu i suplementaciju, kaže da je potrebno da gladovanje traje 12 i više sati kako bi efekti bili primetni i merljivi. S druge strane, ističe da pojedinci poštuju 16 : 8 režim gladovanja, što znači da 16 sati ništa ne jedu, a obroke imaju tokom perioda koji traje 8 sati u toku dana. Prema njenim rečima: „Praktično, ukoliko je doručak u 8 sati ujutro, poslednji obrok treba da bude oko 16 sati, mada nije tačno definisano kada period od osam sati treba da počne. To je po slobodnom izboru.”

Intermitentno gladovanje je nova strategija za borbu protiv metaboličkih bolesti prouzrokovanih sadašnjim stilom života

Pored ovog, postoji i celodnevni post, kao i 5 : 2 dijete gde se pet dana u nedelji osoba hrani uobičajeno, a ostala dva dana ima strogo smanjen kalorijski režim sa samo 500–700kcal/dan.

Zašto je intermitentno gladovanje postalo toliko popularno? Iako cilj ovog načina ishrane nije bio smanjenje telesne mase, većini ljudi ovo je bio razlog primene, bez obzira što je to, može se reći, pogrešno. Naime, mršavljenje je očekivano zbog kalorijskog deficita koji se dešava ako ne jedemo 16 sati tokom dana, ali je zamka u tome što se ljudi prejedu u ostalih 8 sati. Time je unos kalorija jednak energetskoj potrošnji i nema vidljivog mršavljenja.

Potrebno je da gladovanje traje 12 i više sati, kako bi efekti bili primetni i merljivi

Samo uz stručnu pomoć

Ovaj način ishrane treba primenjivati nakon savetovanja, uz stručnu pomoć nutricioniste ili lekara, i nije poželjan za decu, adolescente, trudnice i žene koje doje. Verovatnoća neželjenih dejstava usled energetskog deficita je manja, ukoliko post traje kraće, ali sa produžavanjem, rizik postaje veći. Studije na ljudima su retke, većinom su sprovedene na životinjama i zato ne postoji preporuka za ovu dijetu od strane većine lekara. Osećaj gladi, dehidratacija, osećaj umora, smanjena koncentracija, osećaj nervoze – samo su neki od prvih simptoma koji se javljaju nakon povremenog posta.

Ovaj način ishrane treba primenjivati nakon savetovanja, uz stručnu pomoć nutricioniste ili lekara, i nije poželjan za decu, adolescente, trudnice i žene koje doje

Da zaključimo, autofagija jeste urođeni mehanizam našeg organizma. Ima čak i istorijsku podlogu, jer su naši preci na selu često doručkovali i večerali u periodu koji je bio kraći od 12 sati. Savremeni stil života u kome se nametnula navika da se kasno večera, ugasila je autofagiju kao naš prirodan način funkcionisanja. Ukoliko želimo da aktiviramo autofagiju, moramo to da uradimo uz stručnu pomoć ili barem dovoljnu obaveštenost kako da se obroci pravilno rasporede tokom dana. A što se tiče posta, možemo na kraju da citiramo misli monaha koji kažu: „Pretrpevši malu žalost zbog lišavanja nekih ukusnih jela, moći ćeš kasnije da otrpiš i velike žalosti u životu.”

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *