Atraktivni poslovi dobro zvuče, ali nisu uvek izvor sreće

Mnoge kompanije ulagale su u motivaciju zaposlenih pre pandemije, ali uprkos tome oni su obavljali posao bez strasti

Uprkos ulaganjima odgovornih kompanija u motivaciju zaposlenih pre pandemije, istraživanja su pokazivala da nezadovoljstvo radnika poslom ima razmere epidemije. Malo je onih koji su očarani svojim poslom, kao što je to, recimo, superstar Arnold Švarceneger (rođen 1947), koji je nedavno izjavio da je zadovoljan glumačkim poslom kojim se još bavi i da spada u onu četvrtinu ili petinu koja se tako oseća.

I dok taj mali procenat zadovoljnih varira, ali ne previše, u međuvremenu korona kriza će se reflektovati na sve domene, pa i na poslovnu kulturu, i možda promeniti ovaj trend.

Na poslu provodimo trećinu života, što je predugo da bismo se jedili jer mislimo da nas šef mrzi

Mnoge firme u svetu godinama vide zadovoljne radnike kao svoj adut na surovom tržištu, na čemu rade čitavi timovi HR stručnjaka, međutim neobično je što je i pored poboljšanja radne kulture ogromna većina zaposlenih obavljala posao bez strasti. Razlozi za nezadovoljstvo u nekim slučajevima nisu u vezi sa samim radnim mestom, već sa izborom zanimanja, putovanjem do posla ili, na primer, ranim ustajanjem.

Šef me mrzi

Činjenica je da nisu svi poslovi isti. Činjenica je, takođe, da nekada ne biramo posao koji želimo i koji će nas usrećiti, već onaj kojim ćemo da zadivimo okolinu. Posle dubokog preispitivanja, možda bismo promenili prioritete i našli novu, neslućenu motivaciju za rad. U potrazi za njom, nekada se naizgled neatraktivnim poslovima posvete umetnici ili menadžeri čija primanja imaju mnogo nula.

Jednu od najvećih frustracija na poslu najčešće sažmemo u tri reči „šef me mrzi”. Ako po strani ostavimo mobing, svaki menadžer želi da posao teče glatko i većina zna da se do tog cilj stiže dobrom atmosferom u celom timu. Kada otkrijemo šumove u našoj komunikaciji sa šefom, možda nije loše da razmislimo o razlozima svog nezadovoljstva ili se upitamo zašto mi, u stvari, ne volimo šefa. U svakom slučaju, na poslu provodimo trećinu života, što je predugo da bismo se jedili jer mislimo da nas šef mrzi.

Otkaz sa stilom izgleda dobro samo na filmu, dok u stvarnom životu predstavlja veliki stres

Na posao nam se nekada ne ide zbog kolega sa kojima ne delimo iste poslovne i druge ideje. Na sreću, većini se dopada da radi u prijatnom okruženju.

Dobre vibracije

Dobre vibracije obično ometaju oni koje podjednako unesrećuje sve, od posla do vremenske prognoze.

Čak i veoma kreativni poslovi mogu da dovedu do neke vrste zasićenja

Čak i veoma kreativni poslovi mogu da dovedu do neke vrste zasićenja. Uzbuđenje bi ponovo probudili, verovatno, promena pozicije ili unapređenje, međutim, to se nekada jednostavno ne dogodi. Ako tu priliku dobije neko od kolega, moguće je da nas preplavi ljutnja, a da naše misli umesto posla zaokupi zavist.

Otkaz sa stilom izgleda kao pravo rešenje u situaciji kada nas posao „ubija” – ali to tako izgleda samo na filmu. U stvarnosti, ostajemo na poslu koji ne volimo, jer svakog meseca moramo da platimo račune, kredite ili želimo da odemo na putovanje koje smo godinama planirali. Osim toga, na tržištu ima više radnika nego poslova, pa uvek postoji strah od toga da novi angažman neće biti bolji od onog koji ne volimo.

Za većinu, pomisao na novi posao ne predstavlja šansu nego veliki stres. Međutim, takav kompromis nema smisla kada nezadovoljstvo počne da narušava zdravlje i odnose u porodici.