Aromatične biljke za raskošnu, mirisnu zimu

Kao što pripremamo zimnicu, tako isto možemo ostaviti i začinsko bilje, odnosno aromatične travke, ako ih osušimo ili zamrznemo

Sve je popularnije gajiti cveće na balkonu, prozorskom simsu ili u bašti, pa su tako mnogi počeli da gaje i začinsko bilje. Ove divne biljke ne samo što su organske i oplemenjuju prostor leti, već se mogu sušiti da bi nam bile nadohvat ruke i zimi.

Najčešće se gaje bosiljak, nana, peršun, korijander – kineski peršun, mirođija, origano, ruzmarin, žalfija, majčina dušica itd.

Još iz detinjstva pamtimo u koja jela su bake stavljale određene začine, kao i koje su preporučivale za kijavicu, bol u grlu, stomačne, urinarne, kožne i druge probleme. Sa nostalgijom se sećamo čajeva ili obloga od kamilice, nane, peršuna, žalfije, kao i mirišljavih vodica ili platnenih vrećica koje bi odavale miris bilja u prostorijama.

Od talismana do začina

Interesantno je da su Anglosaksonci verovali da aromatične travke imaju određenu magiju i da teraju zlo, bolest, noćne more i slično. Travke su nosili u ruci za sreću, kačili u dovratak vrata, na prozore ili iznad kreveta.

Brali su ih za vreme punog meseca ili odmah posle, i to zlatnim sečivom. Pričali su sa biljkama, a one koje bi im slučajno ispale ostavljali su da bi se, kako su verovali, vratile zemlji.

Vrste koje ne sadrže mnogo vode naročito su pogodne za sušenje

Lovorov list koji se bere sa grana ukrasnog drveta i suši, koristi se ceo, i daje specifičan ukus jelima ili omekšava meso; naravno, uklanja se po kuvanju. Bosiljak je ukrasna biljčica koja dobro uspeva u saksijama i kontejnerima, odlično ide uz paradajz i sosove od njega, a poznat je i kao biljka koja je prirodni repelent za mušice i druge insekte.

Od korijandera se koriste listići i seme koje se može mleti u prah. Kosmopolitski je začin koji ide u sva jela, naročito ona azijska, aromatična. Nana je još jedna ukusna travčica koja se koristi za čaj, u osvežavajućim pićima i koktelima kao što je mohito, ali i u mediteranskim specijalitetima. Naročito dobro ide uz jagode.

Odlaganje za zimu

Kao što, pripremajući se za kasnu jesen i zimu pravimo zimnicu, tako isto možemo ostaviti i začinsko bilje, odnosno aromatične travke, ako ih osušimo ili zamrznemo. Vrste koje ne sadrže mnogo vode naročito su pogodne za postupak sušenja, kao što su na primer ruzmarin, majčina dušica, lavanda, žalfija i mnoge druge.

Za ovaj proces bitno je ujutru ubrati zdrave delove biljki i to pre nego što procvetaju. Potom se one moraju dobro oprati u hladnoj vodi (da bi se odstranili zemlja, prašina ili insekti), zatim se cede u đevđiru, stavljaju na papirni ubrus i odlažu u frižider nekoliko sati.

Za proces sušenja bitno je ujutru ubrati zdrave delove biljki i to pre nego što procvetaju

Potom se travke suše u rerni, mikrotalasnoj pećnici ili na vazduhu. Sušenje na vazduhu je najbolje i najprirodnije, ali duže traje.

Sušenje u rerni se mora obaviti vrlo pažljivo, da biljke ne bi pregorele, jer u tom slučaju gube svoje kvalitete. Da bismo obavili ovaj proces, potrebno je rasporediti travke jednu pored druge po papiru za pečenje. Zatim treba zagrejati rernu na najnižu moguću temperaturu.

Kada se ta temperatura dostigne, potrebno je otvoriti vrata rerne, isključiti rernu i staviti travke poređane na papir za pečenje. Njega treba povremeno okrenuti da bi se biljkice ravnomerno sušile. Ovaj postupak je često neophodno ponoviti nekoliko puta i to dok listovi ne počnu da se krune. Posle ovog procesa suve travke lako se izlome i čuvaju u dobro zatvorenom kontejneru!

Proces sušenja u mikrotalasnoj rerni je vrlo sličan, s tim što uređaj treba podesiti na najjače i biljke izlagati po jedan minut dok se ne osuše.

Ipak, sušenje na vazduhu je najprirodnije. Neko ove biljke suši napolju, međutim tu problem mogu biti kiša, jak vetar, vlažna jutra i večeri, kao i zagađivači vazduha.

Zato je najbolje ove biljke sušiti unutra, na toplom mestu, gde postoji cirkulacija vazduha. Za taj postupak one se pripremaju tako što se vezuju dužim končićem u buketiće i štipaljkama kače na konopac da vise nadole. Uglavnom se osuše za sedam do deset dana. Ako biljke koje želimo da osušimo poseduju puno vode, one se mogu i zamrznuti.

Sušenje na vazduhu je najbolje i najprirodnije, ali duže traje

U njih spadaju na primer nana, mirođija, peršun, bosiljak i druge, koje je najbolje oprati, ocediti i malo prosušiti, iseckati i staviti u kontejner koji se drži u frizu. Druga opcija je da se rasporede u kalup za led, naliju vodom i ostave u zamrzivaču dok se ne naprave kockice leda; ove kockice leda sa začinima mogu se čuvati u plastičnoj kesi u frizu.

U svakom slučaju, kada po hladnom vremenu pripremamo jela sa začinskim biljem, te arome i ukusi će nam pružiti osećaj svežine i prijatnosti!