devojka slusa zvuk iz skoljke

Muzikom možemo da menjamo našu energiju i osećanja

Zvuci viših vibracija daju osećaj da se vreme ubrzalo i stimulišu nas, niže frekvencije daju iluziju da je vreme sporije prošlo i naš telesni sistem se usporava i opušta

Sve oko nas vibrira i ima svoj zvuk. Zvuk je originalna kreativna sila.

Zvuk je energija koja putuje kao talas i ti talasi imaju svoju vibraciju.

Vibracija nam označava koliko ciklusa talas ima u jednoj sekundi, a zapravo koliko brzo ili sporo talas putuje (merna jedinica CPS ili Hz).

Vrlo je interesantno da vibracija kreira ton zvuka i da svi tonovi počinju kao ritam. Spore talasne oscilacije daju zvučne impulse distancirane jedne od drugih, pa ih čujemo kao pojedinačne.

Za vreme bržih talasnih oscilacija (veće frekvencije) zvučni impulsi se stapaju i stvaraju duže, udružene talase koji kreiraju zvuk kao jedan kontinuirani ton. Na primer, kada bismo mogli da pljeskamo dlanovima 20 puta u jednoj sekundi, to bi bio talas frekvencije 20 Hz.

To bi zvučalo više kao jedan niži ton, nego kao odvojeno pljeskanje dlanovima, zato što je odvojenost pulseva jako kratka i naš mozak ih percipira kao jedan ton.

Ukoliko čujete sebe da vam se glas povisio, da brzo pričate zaustavite se! Ne dajte da vas vodi nesvesni um

Razlika između buke i zvuka

Način na koji mozak procesuira zvučne frekvencije ima direktan efekat na naš um, emocije i telo. Zvuci viših vibracija daju nam osećaj da se vreme ubrzalo i stimulišu naš telesni sistem. Takođe, mnogo smo osetljiviji na više nego na niže zvuke, što bi praktično značilo da nas viši zvuci pozivaju i stimulišu na akciju, na pokret.

Podižu nas! Suprotno tome, niže frekvencije nam daju iluziju da je vreme sporije prošlo i naš telesni sistem se usporava, relaksira i opušta.

Vredno je znati ovaj uticaj kada biramo kako želimo da se osećamo i koje zvuke slušamo i proizvodimo, zar ne?

Zvuci kombinovani i matematički organizovani u obrasce, ritmove, melodije i akorde postaju muzika

Ukoliko čujete sebe da vam se glas povisio, da brzo pričate, a samim tim i plitko dišete – zaustavite se! Ne dajte da vas vodi nesvesni um i da energija vlada vama, već svesno zastanite, napravite par dubokih udaha i izdaha i nastavite da pričate sporije, nižim i tišim tonalitetom svoga glasa.

Vrlo brzo ćete primetiti razliku u osećaju svog tela, a o blagodetima na biohemijskom nivou i da ne govorimo.

U čemu je razlika između buke i zvuka? Tehnički rečeno, buka je svaki zvuk koji obuhvata harmonije koje nemaju matematički odnos. Bez matematičkog odnosa zvučni talasi zvuče haotično i kao da se sudaraju i urušavaju. Na primer, udaranje talasa o stenu na plaži, buka vodopada, gradska vreva ili puštanje radio-stanice na nepreciznoj frekvenciji, kada se čuje šuštanje. Međutim, ne znači da je svaka „buka” i neprijatna, naprotiv, vrlo je individualno kako reagujemo na takve zvuke.

Često jaki talasi gonga koji se sviraju u zvučnoj terapiji kod mnogih ljude prave prijatan i istovremeno snažan osećaj otpuštanja i oslobađanja od „teške” energije. S druge strane, mnogi ih dožive kao neprijatne i zastrašujuće.

I prirodni zvuci, poput ptičjeg cvrkuta i eha iz morske školjke, mogu da budu muzika za uši

Razlika između muzike i zvuka

U čemu je razlika između muzike i zvuka? Rekli smo da je zvuk originalna kreativna sila, a zapravo energija koja putuje kao talas određene vibracije. Međutim, kada su zvuci kombinovani i matematički organizovani u obrasce, ritmove, melodije i akorde, tada postaju muzika.

Pored mnogih muzičkih dela napisanih ljudskom rukom, postoje i prirodni zvuci koji su zapravo muzika za naše uši – ptičji cvrkut, eho iz morske školjke i slično. Važno je da razumemo da muzika utiče na naše emotivno stanje i psihu i da, pored zvučne terapije, postoji i muzikoterapija.

Slušajući određenu muziku mi možemo menjati našu energiju i to kako se osećamo. Ukoliko želimo da se opustimo posle napornog dana, svakako je dobro da pustimo neku relaksacionu muziku i sporije ritmove.

Birajte vibraciju svog glasa, kao i vibraciju kojom ste okruženi na poslu, u kući, prevozu…

Prema tome – birajte zvuke, „buku” i muziku kojom ste okruženi! Prvi korak jeste da ste svesni i da primećujete, odnosno čujete. Drugi korak jeste da osetite šta vam treba u datom trenutku – stimulacija ili relaksacija. Birajte vibraciju svog glasa, kao i vibraciju kojom ste okruženi na poslu, u kući, prevozu…

Rešenje uvek postoji – pa makar to bile i slušalice sa dobrim odabirom zvuka, muzike za svoje najviše dobro!

Grlim vas glasom,

Ana