Alergija na ambroziju – u stalnom porastu

Alergija je nasledna sklonost organizma da na neke spoljnje nadražaje reaguje burno, a ponekad i dramatično.

Materije koje izazivaju reakciju nazivaju se alergenima, a po načinu na koji dospevaju u organizam grupisane su u:

• nutritivne – dospevaju putem hrane,

• respiratorne – dospevaju putem udisanja

• kontaktne – dospevaju putem kontakta, odnosno kože.

Danas više od 35 odsto populacije ima sklonost ka alergijskim bolestima i taj broj je u stalnom porastu.

Kod nas, u poslednjih 15 godina, alergija o kojoj se najviše piše i za koju je svako čuo je alergija na ambroziju. Upravo u ovo doba godine počinje njeno cvetanje i traje do kraja oktobra, a nekad i duže, u zavisnosti od dnevnih temperatura, iako je po kalendaru cvetanja njegov završetak krajem septembra.

Šta je to ambrozija

Da malo pojasnimo šta je to ambrozija. Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka koja počinje sa rastom sredinom aprila meseca, cveta u kasno leto i jesen, a od početka jula do ranih mrazeva proizvodi polen. Jedna je od najpoznatijih i najopasnijih alergenih biljaka na svetu. U narodu je poznata i pod nazivima: limundžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka, fazanuša, Krausova trava.

Visine je od 20 centimetara do 2 metra, ima vretenast koren, uspravno stablo sa izrezanim listovima jajolikog oblika posutim dlačicama. Na naše prostore došla je iz Amerike, tačnije iz Arizone – preko žita je preneta u Ukrajinu, nakon toga u Mađarsku, a prvi put je primećena kod nas u Vojvodini nakon Prvog svetskog rata.

Zašto tada?

Objašnjenje je logično, zemlja se manje obrađivala, korov je zauzimao plodno tlo i kao posledica – ambrozija je našla svoje mesto i kod nas. U kasnijem periodu bila je delimično umanjena, pa nije izazivala toliko dramatične reakcije, da bi u poslednjih 30 godina ponovo krenula da buja, opet zbog manjeg obrađivanja zemlje i tretiranja korova. U Evropi postoji oko 20 vrsta ambrozija od kojih je najčešća kratka ambrozija – Ambrosia elatior koja je najčešća i kod nas.

Ambrozija je štetna po zdravlje zbog njenog polena. Statistički podaci pokazuju da je oko 15 odsto ukupnog stanovništva alergično na polen ambrozije, a među osobama alergičnim na polen čak njih 75 odsto je alergično na polen ambrozije koji je specifičnog oblika, kao kugla sa šiljcima, pa se lako zakači za kožu i sluzokožu stvarajući velike alergijske probleme. Boja polena je žućkasta, obično se može primetiti u jutarnjim časovima na staklima automobila kao žućkasti prah. Vrućina, vlaga i vetar pomažu širenju polena. U povoljnim uslovima polen može da se širi i do 100 km udaljenosti, a iznad zemlje može biti od 1 do 100 metara visine. Najveća koncentracija polena je između 10 sati ujutro i 15 sati popodne, kao i u večernjim časovima. Kiša i niske jutarnje temperature usporavaju širenje polena ambrozije.

Simptomi

Udisanje polena ambrozije kod osetljivih pacijenata izaziva imunološki odgovor koji se manifestuje kao alergijska reakcija sa raznim simptomima, u koje spadaju: curenje nosa, kijanje, svrab i otežano disanje kroz nos, peckanje i suzenje očiju, bol u predelu sinusa. Vrlo često, alergijska reakcija praćena je otežanim disanjem, pištanjem i pucketanjem u grudima sa nedostatkom vazduha, bolom u grudima, suvim kašljem koji može biti posledica bronhoopstrukcije, a u nekim slučajevima može dovesti do astmatičnog napada.

Pored respiratornih tegoba dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata, svraba, a mogu nastati i problemi sa varenjem praćeni povraćanjem i dijarejom.

Navedeni simptomi obično nas upućuju da imamo alergiju, doba godine nam izaziva sumnju da se radi o ambroziji.

Dijagnoza – alergološkim probama

Dijagnozu postavljamo veoma jednostavno – alergološkim probama, takozvanim kožnim probama. Postupak se sastoji u nanošenju male količine alergena u obliku kapi na kožu i posmatranjem reakcije nakon 15 minuta. Ako koža na mestu aplikovanja alergena pocrveni i natekne, znači da je prisutna alergijska reakcija. Veličina natečenog područja određuje jačinu alergijske reakcije. Alergološko testiranje je uglavnom bezbolono i tačno. Alergija se može dijagnostikovati i iz uzorka krvi u kojoj se traže antitela za određeni alergen.

Kada imate alergiju, a naročito ako simptomi traju i ako su izraženi, kvalitet života vam je značajno umanjen, naročito ako uzimate terapiju a ona nije dovoljna da bi simptomi nestali ili se značajno umanjili.

Kako onda da se izlečimo od alergije, kako da vodimo kvalitetan život ili bar kako da simptome umanjimo na nivo podnošljivog?

Najbolje što alergična osoba može da učini jeste da izbegava kontakt sa uzročnikom alergije! S obzirom na visoke koncentracije alergena u vazduhu, to je nekada nemoguće.

Alergična osoba u takvim slučajevima sebi najbolje može pomoći ako:

• prati izveštaje o koncentraciji alergena u vazduhu, kao i kalendare cvetanja pojedinih biljaka;

• provodi više vremena u zatvorenim klimatizovanim prostorijama (poželjno bi bilo da klima-uređaj ima filter protiv polena);

• promeni klimu, odlaskom na more ili planinu, jer je ambrozija prisutna u kontinentalnim područijima i ravnicama sa nadmorskim visinama manjim od 1000 m;

• često se umiva i pere kosu, presvlači odeću, pri čemu se mehaničkim putem skida polen sa tela.

Terapija

Od lekova koji se koriste, najviše su propisivani antihistaminici.

Kortikosteroidi su protivupalni lekovi i propisuju se u slučajevima kada primena antihistaminika nije u potpunosti uklonila tegobe, znači kod težih oblika bolesti.

U terapijske svrhe mogu se koristiti i razni preparati na bazi polena. Imunoterapija ili hiposenzibilizacija je dugotrajan postupak u kojem se alergičnoj osobi daju male količine alergena kako bi se njen imunosistem privikao na taj alergen. Uglavnom se preporučuje mlađim osobama alergičnim na jedan ili dva alergena.

Ukoliko se na vreme ne prevenira i leči, alergija na ambroziju može dovesti do hroničnih plućnih opstrukcija i astme.

Ambroziju treba iskoreniti

U literaturi nema mnogo opisa lekovitih svojstava ambrozije, a i to što ima, trebalo bi uzeti sa rezervom. Navodi se: lečenje hemorida, opekotina, kožnih osipa, površinskih rana, infekcije stopala.

Prema tome, ambroziju treba iskoreniti. Ambrozija se uklanja čupanjem zajedno sa korenom, a period je nakon cvetanja, znači u zimu i rano proleće. Države u našem okruženju ulažu velike napore u borbu protiv ambrozije, naročito Mađarska, koja je uvela novčanu stimulaciju za takav posao, pa je uspela u znatnoj meri da iskoreni ambroziju. Doneti su i zakoni za njeno iskorenjivanje; svaki vlasnik zemljišta na kome je primećena ambrozija dužan je da istu ukloni, inače su kazne visoke.

Nažalost, kod nas je ambrozija još uvek visoko zastupljena i svake godine je ima sve više, pa bi trebalo razmisliti da i mi uvedemo neki oblik stimulacije ili kazne za njeno uništavanje.