Alergija ili intolerancija na hranu – pitanje je sad?

Moj današnji fitnes trening završio se diskusijom sa nekoliko prijatelja koji žele da urade test intolerancije na hranu, a nemaju dovoljno informacija o tome. Na moje pitanje da li će se pridržavati dijete koja eliminiše hranu koja izaziva intoleranciju – nisu imali jasan odgovor.

Tu i leži osnovni problem većine ljudi koji su uradili test na intoleranciju.

Oni  nisu promenili svoje navike, odnosno izbacili iz hrane ono što im stvara tegobe. Razlog je možda jednostavan – najveći broj ljudi ne podnosi gluten koji se nalazi u žitaricama, odnosno laktozu koja se nalazi u mleku, a to su ujedno namirnice koje su kod nas najprisutnije u ishrani.

Mi smo verovatno redak narod koji ima hleb u svakom obroku, jedemo ga i onda kada nije logično, sa pastom, pirinčom ili krompirom.

Ishrana Novaka Đokovića

Tegobe do kojih dovodi neadekvatan način ishrane najčešće nisu intenzivne, ali su neprijatne jer dolazi do nadutosti, gorušice, grčeva, ponekad do proliva.

Većina ljudi te tegobe ne smatra značajnim i u stanju su da ih povežu sa hranom tek kada ih doktori suoče sa rezultatima laboratorijskih analiza.

Međutim, tegobe mogu da imaju dalekosežniji značaj i da utiču na funkcionalno i psihičko stanje organizma. Možda najjasnije o tome govori iskustvo najboljeg tenisera sveta Novaka Djokovića, koji u svojoj knjizi kaže: Nisam zbog novog programa treniranja od dobrog igrača postao najbolji na svetu za samo osamnaest meseci. Nije mi nov reket, nov metod vežbanja, nov trener, pa ni nov način serviranja pomogao da oslabim, steknem koncentraciju i budem zdraviji nego ikad pre u životu. Bila je to nova ishrana.

Tu izgleda i leži istina koja privlači mnoge da probaju isto što i Novak i unaprede svoje sportske sposobnosti. Udruženje za medicinu sporta Srbije upravo zbog toga je napravilo tromesečnu studiju sa najboljim mladim sportistima Srbije. Preliminarni rezultati su dosta ohrabrujući, jer kako inače tumačiti ovakav utisak sportistkinje: Evo prošlo je 18 dana od kako sam prešla na novi način ishrane. Rezultati su sledeći: dva kilograma manje imam, nokti mi se više ne krzaju i zacepljuju sa strane, koža mi blista, stolice su se regulisale. Puna sam elana i dobijam desetke na fakultetu!

Intolerancija zavisi od uzrasta

Svaka hrana može da dovede do intolerancije, I to u velikoj meri zavisi i od uzrasta. Svima je dobro poznato postepeno uvođenje hrane kod beba. Jednostavno, počinje se određenim voćem i povrćem, npr. šargarepom i jabukama, a zatim se postepeno uvodi krompir, meso, a tek kasnije žitarice i to sve češće bez glutena, da bi beba tek u određenom trenutku počela da jede sve.

Nestrpljivost i nepoštovanje ovog redosleda se, ne tako retko, završi crvenilom usana, otečenim jezikom i uzbuđenjem mlade mame. Rešenje je najčešće jednostavno, prerano je uvedena hrana na koju je beba alergična ili intolerantna, a eliminacije iz ishrane dovode do trenutnog povlačenja neprijatnih simptoma. Bebama je lako, jer imaju mame koje brinu o njima, a odraslima je upravo to najveći problem, nema  ko da ih redovno podseća na hranu koju (ne)smeju da jedu.

Opasni aditivi

Pored mleka i žitarica, najčešće alergije su na jaja, ribu, škampe, orahe, dok je alergija na kikiriki nekad toliko izražena da i najmanji trag može da dovede do anafilaktične reakcije. Zbog toga smo svedoci da mnogi restorani, pogotovo oni sa kineskom, tajlandskom i nekom istočnjačkom kuhinjom, u meniju imaju istaknuta jela u kojima ima kikirikija, uz jasno izjašnjenje da nisu odgovorni ukoliko dođe do alergijske reakcije. Manje je  jednostavno isključiti iz ishrane razne aditive, boje za hranu i konzervanse. Njih nije tako lako povezati sa određenim stanjima, a po mnogima definitivno utiču na podnošenje određene hrane.

Za razumevanje intolerancije dosta je važno razlikovati je od alergije na hranu, jer se ta dva stanja često poistovećuju i mnogi misle da su u pitanju sinonimi. Međutim, alergija na hranu i intolerancija se razlikuju po mnogim stvarima:

Alergija na hranu	Intolerancija na hranu
Obično dolazi iznenada	Obično nastaje postepeno
Mala količina hrane je može izazvati	Ugavnom se dešava kada jedete dosta hrane na koju ste intolerantni
Desi se svaki put kada jedete hranu na koju ste alergični	Uglavnom se dešava ako često jedete hranu na koju ste intolerantni
Može biti opasna po život	Nije opasna po život

I sami simptomi se razlikuju:

Alergija na hranu	Intolerancija na hranu
mučnina	gas, grčevi, nadimanje
bol u stomaku	gorušica
dijareja	glavobolja
povraćanje	razdražljivost ili nervoza

Međutim, simptomi alergije mogu da budu nekad takvi da dovedu do izraženog osipa, urtikarije, kratkog daha, bola u grudima, naglog pada krvnog pritiska, otežanog gutanja ili disanja. U retkim situacijama može da dođe i do smrti. Osobe koje znaju da su u riziku od  anafilaktičnog šoka (burna alergijska reakcija) treba uvek sa sobom da nose injekciju sa adrenalinom.

U 90% slučajeva alergiju na hranu  izazivaju: kikiriki, orašasti plodovi (orah, badem, lešnik), riba, školjke, mleko, jaja, soja, pšenica itd.

Intolerancij na laktozu

Kao što smo već rekli, najčešća intolerancija na hranu je intolerancija na laktozu. Dešava se u situaciji kada ljudi ne mogu da svare laktozu, koja predstavlja mlečni šećer, a  nalazi se u mleku i mlečnim proizvodima. Druga česta intolerancija je na gluten – sastojak žitarica koji dovodi do dugotrajnih probavnih smetnji, a kod nekih ljudi može da izazove vrlo opasnu bolest, celijakiju. Postoji takođe i moguća alergija na sulfite ili druge prehrambene aditive, koji mogu da izazovu čak i napade astme.

Proverite sastojke, mislite na začine

Onaj ko ima alergiju mora u potpunosti da prestane sa konzumiranjem hrane na koju je alergičan. Međutim, onaj ko ima netoleranciju na određenu hranu mora da se potrudi da izbegne ili bar smanji unos određene hrane u svakodnevnoj ishrani.

Tako npr. oni koji su netolerantni na laktozu mogu da konzumiraju mleko bez laktoze, ili da (ukoliko to ne žele) uzimaju enzim laktazu i tako svare laktozu. Osnovno je da saznate na koje namirnice razvijate simptome, da bi tu hranu izbegavali ili bar smanjili toliko da nemate probleme.

Kada jedete van kuće uvek treba da se raspitate kako se priprema jelo i da li ima sastojka na koje ste alergični ili netolerantni. Pored toga važno je da naučite da čitate sastav hrane i proverite sastojke. Uvek mislite na začine. Oni mogu imati monosodijum glutamate ili neki drugi aditiv koji može prouzrokovati simptome.

Ako i nakon svega napisanog moji prijatelji budu želeli da urade testove i pridržavaju se ishrane kojom će izbaciti hranu na koju su intolerantni – tu sam da vas u narednim tekstovima obavestim o rezultatima.