Aleksandru Joksimoviću – u slavu mode i ljubavi
Revija je zamišljena kao svojevrstan omaž Aleksandru Joksimoviću, a tema za inspiraciju kreatorima bile su njegove čuvene kolekcije – Simonida, Ptice, Vitraž i Prokleta Jerina
Bilo je to jedno sasvim posebno beogradsko veče u junu 2021. Nakon dve nedelje iscrpljujuće vrućine, veoma je teško da vas iz kuće izmami mogućnost da se sretnete sa kolegama, koje već više od godinu dana samo sporadično i veoma retko susrećete, ili želja da pogledate modnu reviju, ili jedno „živo” veče u Beogradu.
Jedino što nas je u takvim okolnostima pokrenulo na akciju bio je osećaj dužnosti da prisustvujemo događaju posvećenom jednom od najvećih u našoj struci, jednom od onih koji polako odlaze, ostavljajući za sobom lengende o modnoj istoriji Jugoslavije i Srbije, kao jakoj i pametno promišljenoj grani industrijskog, ali i umetničkog delovanja.
Tako je počela još jedna letnja noć, jedna od onih koje bi najradije proveli u klimatizovanoj prostoriji, a pretvorila se u čarobnu proslavu mode i života koji bi trebalo da u korak sa njom ide, a često je izostajao u godinama za nama.
Događaj se odvijao na pešačkom platou ispred Muzeja primenjenih umetnosti u Beogradu i već nakon što smo zakoračili na osvetljen trg, blagi povetarac doneo je dah svežine, koja je prethodnih dana željno isčekivana. Kao da se sve urotilo da veče učini prijatnim, ovaj je vetar delovao skoro pa kao da je bio režiran.
Za autorski deo revije zaista je važno napomenuti da su dizajneri (uz časne izuzetke) ovoga puta sa velikim uvažavanjem odgovorili na rukopis Joksimovića
Pre nego što pređemo na onaj sentimentalni deo večeri, uz napomenu da će nas ova priča neminovno povesti u pravcu patetičnih prikaza, želeli bismo da vam predstavimo i neke konkretne podatke u vezi sa ovom revijom.
Revija je zamišljena kao svojevrstan omaž Aleksandru Joksimoviću, a tema za inspiraciju kreatorima bile su njegove čuvene kolekcije – Simonida, Ptice, Vitraž i Prokleta Jerina. Trideset aktuelnih dizajnera je na ovu temu odgovorilo sa jednim ili dva modela, a manekeni, glumci i balerine svih generacija nosili su odeću inspirisanu Joksimovićevim radom.
Ono što je, sem spomena na rad čuvenog dizajnera, bilo karakteristično za ovo veče, jeste da je ovakav događaj ujedno bio i proslava tri decenije postojanja Modnog studija Klik koji je, kao što je poznato, i kolevka Beogradske nedelje mode, najstarije manifestacije ovog tipa na našim prostorima.
Za autorski deo revije zaista je važno napomenuti da su dizajneri (uz časne izuzetke) ovoga puta sa velikim uvažavanjem odgovorili na rukopis Joksimovića, i to je još jedan dokaz koliko je njegov rad ostavio traga na naredne generacije kreatora, koji prema njegovoj umetnosti gaje izuzetno poštovanje, ali i razumevanje.
Kada zanemarimo ovaj formalni i zadati okvir revije, dolazimo do onog sentimentalnog dela večeri na koji smo vas na početku upozorili. Od prvog trenutka, kada je Jelena Mladenović u haljini Dragane Ognjenović zakoračila na pistu, pa sve do poslednjeg momenta defilea modela i dizajnera, publici osmeh nije silazio sa lica.
Bio je to put ne samo kroz Joksimovićevu karijeru, već i kroz istoriju mode u poslednijih pola veka u Srbiji, a posebno u Beogradu. I ako napomenemo da su najmlađi manekeni tek godinu ili dve na sceni, a da je Jelena Mladenović nosila i Joksimovićeve modele, biće vam jasno o kojem vremenskom rasponu govorimo.
Od prvog trenutka, kada je Jelena Mladenović u haljini Dragane Ognjenović zakoračila na pistu, pa sve do poslednjeg momenta defilea modela i dizajnera, publici osmeh nije silazio sa lica
U ovom rasponu kretali su se i dizajnerski rukopisi, od kolega koji prave svoje prve modne korake, pa sve do onih koji su im do pre nekoliko godina predavali.
Čitavoj slici poseban ukus dali su i zvuci karakteristični za Beograd, ali i Jugoslaviju, šezdesetih i sedamdesetih, što je čini se bio prilično riskantan potez za kritičnu modnu publiku, a pokazao se kao izvrstan odabir.
Nijedna se obrva nije podigla i niko nije pomislio da je moglo bolje, brže, drugačije. To je, prosto, bilo to. Prave emocije u pravom trenutku.
Nijedna se obrva nije podigla i niko nije pomislio da je moglo bolje, brže, drugačije. To je, prosto, bilo to
Veče se završilo slavljem, pozdravljanjem, radosnim dovikivanjem i jednoglasnom ocenom da se tog dana modna scena nije samo oprostila od Aleksandra Joksimovića, nego je i proslavlia ulazak u novo modno proleće kojem se svi iskreno nadamo i radujemo, nakon dve godine pauze u našim životima.
Kao što smo i obećali i pretpostavili, zaronili smo malo u emocije, i ovoga puta eskivirali teoriju i objektivnost, ali tako i mora i može kada se piše o zaista bitnim trenucima u istoriji ili makar samo u našim životima.