Akupunktura – šta sve leči i kakve rezultate daje?
Dobro došli u intrigantni svet akupunkture, drevne tehnike koja se koristi hiljadama godina i nalazi primenu i danas za razna stanja pored raznih drugih, modernih i naprednih medicinskih tehnika. Metoda je misteriozna i nije neobično što se javljaju pitanja kako je uopšte došlo do razvoja ovako neobične tehnike.
Doprinela su sigurno dugotrajna posmatranja ljudskog tela i saznanja da određene tačke na telu mogu uticati na različite delove tela i stanja.
Interesantna je legenda – priča o vojnicima koji su primetili da su ih bolovi i bolesti napuštali nakon što su ih slučajno povredile strele. Ovo je navodno dovelo do eksperimentisanja s namernim stimulacijama iglama na određenim tačkama tela.
U ovom tekstu, otkrićemo tajne akupunkture, šta je akupunktura, kako se ova veština koristi, šta nam struka kaže o njoj, šta sve leči akupuktura i uopšte kakve benefite možemo očekivati.
Šta je akupunktura?
Akupunktura potiče iz tradicionalne kineske medicine, a reč je o tretmanu koji podrazumeva da se finim iglama stimulišu određena mesta u telu u terapeutske ili preventivne svrhe. Ideja je da se stimulišu nervi. Smatra se da stimulacija utiče tako što se proizvode prirodne supstance, kao što su endorfini koji ublažavaju bol, zbog čega se najčešće i primenjuje.
Tradicionalna akupunktura se zasniva na verovanju da kada energija, ili „životna sila”, ne teče slobodno kroz telo, dolazi do bolesti, te da akupunktura upravo pomaže tako što vraća energiju u normalne tokove, odnosno otklanja blokade u slobodnom protoku energije.
Svoje prave početke beleži pod dinastijom Ming, od 1368. do 1644. godine, da bi u 21. veku doživela pravi procvat, priznanje zdravstvenih fondova mnogih zemalja i širenje indikacija na sve organske sisteme.
Međutim, korisnici moraju da budu svesni mnogih stvari pre nego se odluče na tretman akupunkturom, pre svega da provere kredibilitet stručnjaka kome su se obratili, pošto nisu svi lekari, zatim da razumeju da li postoji indikacija za njihov problem i, konačno, da žele da se podvrgnu akupunkturi, jer pozitivan stav umnogome doprinosi krajnjem rezultatu.
Akupresura i akupunktura su slične metode koje imaju isti cilj. Bitno je znati da akupresura i akupunktura ne daju iste rezultate, jer je akupresura mnogo suptilnija, umesto igli koristi se pritisak, međutim tačke na telu gde se primenjuje su iste.
Mesto akupunkture u zdravstvenom sistemu
Kod nas, kao i u nekim zemljama u Evropi, akupunktura je svrstana u komplementarnu medicinu i definisana Pravilnikom o bližim uslovima i načinu obavljanja metoda i postupaka komplementarne medicine1.
Pošto je komplementarna medicina relativno nova oblast u medicini, važno je da razumemo šta ona zapravo znači, i možda je zbog toga najbolja definicija iz Pravilnika u kome se kaže da „komplementarna medicina obuhvata tradicionalne i komplementarne metode i postupke prevencije, dijagnostičke procene, lečenja, zdravstvene nege i rehabilitacije, koji blagotvorno utiču na čovekovo zdravlje ili njegovo zdravstveno stanje i koji, u skladu sa važećom medicinskom doktrinom, nisu obuhvaćeni metodama i postupcima konvencionalne medicine, u skladu sa zakonom”.
Slično je definisana i u evropskim zemljama, ali i u Velikoj Britaniji. Tako, britanska Nacionalna zdravstvena služba (National Health Service) propisuje uslove pod kojima se akupunktura kao komplementarna medicinska procedura može koristiti u medicinskoj praksi.
Pre nego što pređemo na suštinske informacije u vezi sa akupunkturom, čini se da je važno da razumemo da akupunkturom, kao i drugim oblastima medicine, mogu da se bave zdravstveni radnici koji su završili integrisane akademske studije zdravstvene struke, imaju licencu nadležne komore i dozvolu Ministarstva zdravlja da obavljaju akupunkturu u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi koja ima dozvolu za proširenje delatnosti na određeni metod komplementarne medicine, u ovom slučaju akupunkture.
Zašto je ovo važno?
Pre svega zbog toga što akupunktura, kao i sve druge metode, ima svoje indikacije, kontraindikacije i neželjene efekte, koje bi trebalo poštovati radi dobrobiti pacijenta.
Naravno, izbor lekara kod koga ćete raditi akupunkturu zavisi od svega navedenog, ali i od preporuka koje ste dobili, utiska koje je ostavio na vas, pa i od toga da li metodu možete da pokrijete iz dodatnog zdravstvenog osiguranja, ako ga imate.
Šta leči akupunktura ili indikacije za primenu akupunkture
Indikacije su, u zavisnosti od izvora informacija, različito prikazane, pa sam odlučio da iskoristim one koje navodi Mejo klinika, gde se kaže da se akupunktura uglavnom koristi za ublažavanje nelagodnosti povezanih sa različitim bolestima i stanjima, kao što su:
- Mučnina i povraćanje izazvane hemoterapijom i nakon operacije
- Zubobolja
- Fibromijalgija
- Glavobolje, uključujući tenzione glavobolje i migrenu
- Porođajni bol
- Bol u leđima
- Bol u vratu
- Osteoartritis
- Menstrualni grčevi
- Respiratorni poremećaji, kao što je alergijski rinitis
- Teniski lakat
Ima i drugih indikacija za lečenje akupunkturom, ali su generalno vezane za razna bolna stanja, muku i osećaj nelagodnosti, kao što je, na primer, štucanje. Za neke indikacije postoji dovoljno podataka za sistematsku evaluaciju i zaključke. Tako se može sa velikom sigurnošću reći da akupunktura može da pruži prednost u lečenju hroničnog bola u donjem delu leđa.
Sigurno ste se nekada sreli sa preporukom akupunkture za išijas, kod tenzionih glavobolja i hronične glavobolje, profilakse migrenske glavobolje, kao i kod miofascijalnog bola2.
Postoje radovi koji ukazuju da akupunktura može da se koristi u lečenju dijabetične neuropatije3, postporođajne depresije4, osteoporoze5, policističnih jajnika6, demencije7, depresije8 i anksioznosti kod različitih stanja i poremećaja, kao na primer kod problema sa vantelesnom oplodnjom9 (IVF problemi), preoperativnih situacija10 itd. U suštini, indikacije akupunkture treba istraživati i sigurno se ne završavaju na svemu navedenom.
Neželjeni efekti ili rizici akupunkture
Rizici su mali ako tretman akupunkture radite kod kompetentnog, sertifikovanog praktičara akupunkture koji koristi sterilne igle.
Uobičajeni neželjeni efekti su:
- bol,
- manje krvarenje i/ili modrice na mestu gde su igle ubačene,
- infekcija
Igle za jednokratnu upotrebu sada su standard u praksi, tako da je rizik od infekcije minimalan.
Kontraindikacije akupunkture
Ne postoje striktne kontraindikacije, ali pre tretmana akupunkturom lekar bi trebalo da zna:
- Da li pacijent ima poremećaj krvarenja?
- Da li pacijent uzima lekove za razređivanje krvi?
- Da li ima pejsmejker? (Ovo samo ako primenjuje blage električne impulse preko igli.)
- Da li su pacijentkinje trudne? (Neke akupunkturne tačke mogu da stimulišu porođaj.)
- Da li pacijent ima alergiju na metal?
- Da li na mestu ubadanja postoji infekcija kože?
Kako izgleda pregled pre akupunkture?
Svaki stručnjak koji izvodi akupunkturu ima svoj stil, često mešajući istočnjački i zapadni pristup medicini, što prvenstveno zavisi od njegovog osnovnog obrazovanja.
Anamneza o simptomima, ponašanju i načinu života je slična, dok klinički deo pregleda može biti različit.
Tako sam imao priliku da u tibetanskoj bolnici budem podvrgnut pregledu koji se posebno sastojao od pregleda pulsa, odnosno pipanja radijalne arterije na ruci tokom nekoliko minuta na specijalnom jastučiću. I ostali deo pregleda može da bude sličan klasičnom, odnosno sastoji se od pregleda kože, vidljive sluzokože, bolnih mesta, ispitivanja refleksa i snage itd.
Kako izgleda sama procedura akupunkture?
Akupunkturne igle se ubacuju na različite dubine u određene akupunkturne tačke.
One su veoma tanke, tako da ubadanje izaziva malo nelagodnosti tokom tipičnog tretmana sa 5 do 20 igala. Tokom tretmana lekar može nežno da pomera ili okreće igle, da primeni toplotu ili blage električne impulse (laser akupunktura) na igle. Neki pacijenti osećaju peckanje ili tup bol kada se igle ubace, ali većina nema nikakve neprijatnosti.
Tokom same procedure, u zavisnosti od mesta lečenja, pacijent mora da skine deo odeće, da leži ili sedi i bude miran.
U većini slučajeva, igle ostaju na mestu 10 do 15 minuta. Obično nema nelagodnosti kada se igle uklone. Posle procedure neki ljudi se osećaju opušteno, a drugi osećaju svojevrsnu energiju.
Sesija akupunkture može trajati do 60 minuta.
Uobičajeni plan lečenja može da uključi jedan ili dva tretmana nedeljno. Broj tretmana zavisiće od stanja, najčešće je to od 6 do 8 tretmana.
Kakve rezultate daje akupunktura?
Ako simptomi ne počnu da se poboljšavaju u roku od nekoliko nedelja, akupunktura možda nije prava metoda za stanje koje imate. Rezultate akupunkture je ponekad teško izmeriti, ali se smatra da je važan odnos pacijenta prema akupunkturi jer najbolje funkcioniše kod ljudi koji očekuju da će delovati.
Naravno, kod nekih ljudi ne deluje i treba je prekinuti.
Kako akupunktura deluje?
Akupunktura uključuje stimulaciju nerava ispod kože i mišića, tako što se proizvode prirodne supstance, kao što su endorfini koji ublažavaju bol.
Tradicionalna akupunktura zasniva se na verovanju da energija, ili „životna sila”, teče kroz telo kanalima koji se nazivaju meridijani. Ova životna sila je poznata kao “qi” ili „či” i smatra se da do bolesti dolazi kada energija ne teče slobodno kroz telo. Akupunktura upravo tu pomaže, vraćajući životnu silu, energiju, u normalno stanje, odnosno balans, uklanjajući nelagodnosti.
Iako postaje sve popularnija širom sveta, još uvek se ne zna o osnovnim mehanizmima delovanja.
Zbog superiornosti postoji veliki broj kliničkih primena i studija sprovedenih u Kini u poređenju sa zemljama u inostranstvu koje nisu išle preterano u objašnjenje načina delovanja11.
Poslednjih godina, mnoga istraživanja su pokazala da akupunktura ima efekat na hipofizu i koru nadbubrežne žlezde, simpatikus i medulu nadbubrežne žlezde, hipofizu i štitnu žlezdu, polne žlezde i zadnju hipofizu, jednom rečju u interakciji je sa endokrinim sistemom čoveka12. Od tradicionalne akupunkture su nastali mnogi varijeteti kao što su suva, laserska, ušna, skalpna, japanska i korejska akupunktura.
Kada se treba odlučiti za akupunkturu?
Bilo kako bilo, mnogi veruju da akupunktura otključava prirodnu moć tela za samoizlečenje, tako što vraća telo u ravnotežu i ne bi trebalo da se primenjuje tek kada klasična medicina ne deluje. S druge strane, neophodno je da pacijent posveti vreme i razume sve, od izbora stručnjaka do indikacija i eventualnih problema koji mogu da nastanu, jer samo tako možemo da da dobijemo pravi rezultat.
Izvori:
- https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-o-blizim-uslovima-i-nacinu-obavljanja-metoda-i-postupaka-komplementarne-medicine.html
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31305037/
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33511675/
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31016194/
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31016194/
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/36353235/
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31802723/
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32444032/
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/35570176/
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33288487/
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33371816/
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31658313/