Ako nemate dovoljnu aerobnu sposobnost –niste zdravi 

Jako je važno da li neko može bez problema da obavlja svakodnevne poslove, da potrči za autobusom, iznese pune kese na drugi sprat ili bez zamora uradi sve što je zamislio.

Opet je mala diskusija sa studentima pokazala da ne uče sa razumevanjem i da ne shvataju osnovne pojmove, kao što je – aerobna sposobnost. Možda me i ne bi iznenadilo, da istog dana nisam pregledao prijatelje koji su bili totalno van kondicije, jedan zbog bolesti, a drugi, jednostavno, zbog načina života. Suština problema nije samo u tome što budući profesori fizičke kulture i treneri ne razumeju praktični značaj aerobne sposobnosti, već i u tome što najveći broj lekara ne uzima aerobnu sposobnost kao realan vitalni parametar.

Kondicija nije važna samo za srce i pluća, već i za mozak, odnosno bitno utiče na prihvatanje stresa i kognitivne procese

Smatraju da ako pacijent nema druge tegobe i simptome, jednostavno, na nedostatak kondicije ne treba obratiti pažnju. A jako je važno da li neko može bez problema da obavlja svakodnevne poslove, da potrči za autobusom, iznese pune kese na drugi sprat ili bez zamora uradi sve što je zamislio.

Vežbanje nema alternativu

Da bi sportisti uspeli da ostvare rezultat, svakodnevno treniraju, pa je verovatno logično zašto svako ko ne trenira očekuje da će moći da uradi sve što želi bez kondicije. Pritom, kondicija nije važna samo za srce i pluća, već i za mozak, odnosno bitno utiče na prihvatanje stresa i kognitivne procese. Naravno, o ovome je napisano mnogo radova i svi idu u prilog vežbanja. Bez obzira da li su u pitanju preporuke poznatih ili opšte preporuke – vežbanje nema alternativu!

Aerobna sposobnost u nauci se označava kao VO₂ max i definiše se kao maksimalna količina kiseonika koju možemo da iskoristimo u jedinici vremena i telesne težine, tačnije da je obezbedimo velikim grupama mišića u trenutku obavljanja nekog rada. Za svakog ko želi više da sazna, najbolja knjiga je Aerobna sposobnost prof. Slobodana Živanića koju možete besplatno da pročitate onlajn: 

https://books.google.rs/books?id=zyWFBAAAQBAJ&pg=PA13&dq=aerobna+sposbnost&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwjPhYibgen4AhVbQ_EDHXLsCbsQ6wF6BAgJEAE#v=onepage&q=aerobna%20sposbnost&f=false

Takođe, možete da nađete tabele za procenu aerobne sposobnosti. Pošto su varijacije među narodima velike, možda je najrealnije da pogledate tabelu Svetske zdravstvene organizacije, koja je verovatno najprimenljivija i za nas koji verujemo da smo sportska nacija, koja u realnosti malo ili nimalo vežba.

Tabela Svetske zdravstvene organizacije: Klasifikacija nivoa aerobne sposobnosti prema polu i godinama starosti

Muškarci	Nivo aerobne sposobnosti
Godine	Snižen	Nedovoljan	Prosečan	Visok	Vrlo visok
20-29	<25	25-33	34-42	43-52	>52
30-39	<23	23-30	31-38	39-48	>48
40-49	<20	20-26	27-35	36-44	>44
50-59	<18	18-24	25-33	33-42	>42
60-69	<16	16-22	23-30	31-40	>40

Žene	Nivo aerobne sposobnosti
Godine	Snižen	Nedovoljan	Prosečan	Visok	Vrlo visok
20-29	<24	24-30	31-37	38-48	>48
30-39	<20	20-27	28-33	34-44	>44
40-49	<17	17-23	24-30	31-41	>41
50-59	<15	15-20	21-27	28-37	>37
60-69	<13	13-17	18-13	24-34	>34

Da biste ovo izmerili, možete da koristite razne testove, a najbolje da uradite test opterećenja na ergospirometru. Čak i kada imate sve rezultate u granicama normale – krvna slika, biohemijski rezultati i druge medicinske pretrage – saznanje da imate nedovoljan ili snižen nivo aerobne sposobnosti znači da treba da se zabrinete – i da vežbate.

Prema preporukama najmerodavnije organizacije sportske medicine na svetu Američkog koledža za sportsku medicinu – „sve zdrave odrasle osobe starosti 18-65 godina treba da učestvuju u aerobnoj fizičkoj aktivnosti umerenog intenziteta najmanje 30 minuta pet dana u nedelji”, https://www.acsm.org/education-resources/trending-topics-resources/physical-activity-guidelines, što su neki stručnjaci sveli na minimum tri dana, jer je sve preko toga za najveći broj ljudi bilo previše. Međutim, kod nas većina ne trenira tri i više puta nedeljno i to ne smatra problemom. Zbog toga smo verovatno drugi po kardiovaskularnim bolestima u Evropi, i po ko zna kojim još neslavnim statistikama.

Pratite srčanu frekvenciju

Konačno, ono što svako od nas treba da preduzme je jednostavno. Pre svega, da se zamisli zašto ne trenira ili ako trenira zašto ne dovoljno, zatim da prouči malo vrste treninga, organizuje se i počne da trenira. Preporuka je da provedete minimalno 30 minuta tri puta nedeljno na 75 odsto vašeg maksimalnog pulsa. Dobro je što na većini mobilnih telefona možete očitati puls, a najbolje je da kupite poseban monitor srčane frekvencije i da počnete da vežbate. A izbor vežbanja zavisi od vas – od hodanja, džogiranja, plivanja, pa sve do kućnog treninga sa tegovima. Suština je da pratite vašu srčanu frekvenciju. I ovde imamo savet u okviru knjige Monitoring srčane frekvencije u sportu i rekreaciji koju sam napisao sa prof. Živanićem još 2003. godine. Knjiga je dostupna na Google book-u https://books.google.ca/books?id=aCpjAgAAQBAJ&lr= i jednostavno objašnjava kako da trenirate koristeći sopstveni puls.

Podsetio bih vas na Džejn Fondu koja je među prvima shvatila značaj aerobika i dovela do prave male revolucije u glavama ljudi kada je u pitanju vežbanje

A da biste razumeli da sve ovo nije nikakav bauk, podsetio bih vas na Džejn Fondu koja je među prvima shvatila značaj aerobika i dovela do prave male revolucije u glavama ljudi kada je u pitanju vežbanje. Ona je svoj koncept uporedila sa tronošcem, gde je jedna noga snaga, druga aerobna sposobnost, a treća fleksibilnost.

Kako je sve izgledalo možete se podsetiti gledajući jedan od njenih filmova iz osamdesetih: