Some picture

Ako ima ljubavi, moderna tehnologija predstavlja mogućnost, a ne pretnju

Utisak je da se porodice nisu okupljale za slavu jer imaju malu decu koja ne žele da nose maske. Pokušao sam da zamislim kako pandemija utiče na najmlađe i kako sve ovo što se događa izgleda iz njihovog ugla

Utisak je da se porodice nisu okupljale za slavu jer imaju malu decu koja ne žele da nose maske. Ovog puta ne želim da pričam o nošenju maske, već sam pokušao da zamislim kako to izgleda iz ugla te male dece. Tačnije, kako sve ovo oko pandemije utiče na najmlađe.

Da li dečici može da bude jasno zašto ne slave rođendan sa drugarima, ne idu u igraonicu, ne treniraju omiljeni sport, ne idu na časove muzike ili jezika?

Mnogi ne idu u zabavište i najviše vremena provode u kući, kao u svojevrsnom balonu, izolovani od sveta, sa idejom da ne budu inficirani.

Kako dolazi zima, prirodno je da su roditelji sve zabrinutiji, jer nisam siguran da bilo ko može da pretpostavi koji će biti efekti socijalnog distanciranja na najmlađe.

Čini se da je glavna dilema: da li rizikovati da dete dobije kovid, ili potencijalno rizikovati ozbiljne socijalne smetnje koje će dete neminovno imati ako se ne druži sa vršnjacima.

Da li dečici može da bude jasno zašto ne slave rođendan sa drugarima, ne idu u igraonicu, ne treniraju omiljeni sport ili ne idu na časove muzike ili jezika

Bitna je ravnoteža

Iako još nema dovoljno istraživanja kako pandemija deluje na malu decu, veruje se da je podrška roditelja najznačajnija. Ipak, sve veći broj studija ističe vrednost društvene interakcije za razvoj mozga. Istraživanja pokazuju da se neuronske mreže, koje utiču na razvoj jezika i šire kognitivne sposobnosti, grade verbalnim i fizičkim davanjem, što podrazumeva sve – od deljenja lopte do razmene zvukova i jednostavnih fraza.

Već sam pisao (Lilly magazin) o tome koliko je značajno da roditelji razumeju sve probleme koje donosi izolacija, a posebno o tome da li decu uče da korisno provedu vreme. Pritom, najčešće pominjano pitanje o upotrebi mobilnih telefona ne treba da bude tabu, već nešto čemu treba posvetiti posebnu pažnju, jer na mobilnom ima toliko didaktičkih igrica koje utiču na razvoj deteta, a da ne govorim o razvoju motorike bez koje ih je nemoguće koristiti.

Stručnjaci za internet kažu da tehnologija predstavlja i mogućnost i rizik tokom pandemije. S jedne strane, omogućava deci da uče i igraju se, ali i da vide baku na Zumu, Viberu ili nekoj drugoj aplikaciji.

Međutim, korišćenje tehnologije može da utiče na njihovo povlačenje, na gubljenje pažnje roditelja koji i sami neprestano proveravaju svoje telefone do te mere da sve to bitno utiče na komunikaciju i odnos dece sa roditeljima.

Verovatno je najviše istina u ravnoteži koju treba postići, tako da dete nikada ne oseti da je samo i prepušteno tehnologiji.

Pitanje o upotrebi mobilnih telefona ne treba da bude tabu, jer na mobilnom ima didaktičkih igrica koje utiču na razvoj

Iako ne možemo da se pohvalimo da se pridržavamo mera poput zapadnih zemalja, gde roditelji bukvalno ne dozvoljavaju kontakte svojoj deci, i kod nas deca osećaju da mnoge stvari ne smeju da rade, a do juče su mogli.

U Nemačkoj ili Kaliforniji to je toliko društveno neprihvatljivo, da je moguće i kažnjavanje. Psiholozi o svemu govore kao o nekoj vrsti socijalnog uragana, jer niko ne može da pretpostavi kakva će pustoš ostati kada pandemija prođe.

Iskustva iz prošlosti

Mališani ne stižu da se međusobno druže i igraju. Što je najvažnije, i ne razumeju zašto ne treba da priđu novom drugu u parku, zašto ne idu u zabavište i šta je sa zabavljanjem sa decom iz zgrade.

Stručnjaci koji proučavaju razvoj deteta smatraju da bi bilo korisno da se istraži ova generacija dece kako bi saznali više o efektima izolacije. Postoji daleki presedan, istraživanje koje je pratilo decu koja su preživela trenutak koji je potresao svet, Veliku depresiju.

I, studija nudi razlog za nadu. „U neočekivanom stepenu, proučavanje dece iz doba Velike depresije pratilo je putanju otpornosti u srednjim godinama života”, napisao je Glen Elder, autor tog istraživanja.

Smatra se da su tada najbolje prošla deca iz porodica koje su lakše prebrodile ekonomske posledice i koja su, kao rezultat toga, bila manje neprijateljski raspoložena, besna i depresivna.

Iako još nema dovoljno istraživanja kako pandemija deluje na decu, veruje se da je podrška roditelja najznačajnija


Velika depresija bila je teška ekonomska kriza koja je, uglavnom tokom 1930-ih, zahvatila ceo svet, počevši od Sjedinjenih Država. Vreme Velike depresije variralo je – u većini zemalja kriza je započela 1929. i trajala do kasnih tridesetih.


Mališanima i ostaloj deci koja odrastaju u eri kovida najpotrebniji su stabilan odnos, nega i ljubav roditelja. Po mnogima, ovoj deci ne nedostaju socijalne interakcije, već samo ona „najvažnija” – sa roditeljima.

Komplikacija nastaje kod roditelja koji su manje povezani sa svojom decom, a koji su više okrenuti svom poslu i borbi za egzistenciju i samim tim neraspoloženi ili depresivni, pa ne mogu da pomognu svojoj deci u trenucima kada su sama.

Zbog toga je predlog da razmislimo o svemu, stanemo, ne žurimo i primetimo da smo našoj deci najpotrebniji.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *