Agorafobija – kako prevazići strah od otvorenog prostora?

Agorafobija je pojam koji je u svom prvobitnom značenju tačno opisivao poremećeno ponašanje ličnosti: strahove od otvorenog prostora. Danas je značenje tog pojma znatno prošireno i obuhvata strahove koji mogu da provociraju i telesne senzacije neprijatnog karaktera, što je navelo neke autore da govore o tzv. „spoljnim i unutrašnjim” fobijama.

AGORAFOBIJA je skup strahova od otvorenog prostora, mnoštva ljudi ili situacija, iz kojih je bekstvo otežano ili u kojima nije moguće dobiti pomoć u slučaju naglog pojavljivanja simptoma koji plaše osobu.

Kao rezultat takvog straha, osoba razvija reakcije IZBEGAVANJA takvih mesta, potrebna joj je pratnja kada izlazi iz kuće, smanjuje putovanja vozom, autobusom ili kolima, boravak u gužvi, prelazak preko mostova…

Agorafobija je češća kod žena, a javlja se i u adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi.

Često počinje napadom panike koji je praćen određenim simptomima.

Šta je agorafobija?

Agorafobija označava nerealan, preteran i nelogičan STRAH koji osoba doživljava kada se nađe na trgovima, ulicama, u javnom prevozu, bioskopu, pozorištu, sportskim dvoranama, kada je oko nje vreva ljudi, vrućina, zapara i masa koja je haotična.

Osobe su svesne da je njihov strah IRACIONALAN, ali njihove emocionalne reakcije su i pored toga preterane i nisu u skladu sa objektivnim okolnostima, a to zapravo nije posledica same situacije, već njihovih ZASTRAŠUJUĆIH MISLI da im se može desiti nešto loše po zdravlje i njihovo samopoštovanje…

Agorafobija simptomi

Simptomi agorafobije su: ubrzan rad srca, ubrzano disanje, bol i pritisak u grudima, vrtoglavica, uopšte anksioznost.

Posledica ovih simptoma je strah da njihovo zdravlje nije u redu, što rezultira još većim strahom, pa se tako srećemo sa fenomenom poznatim kao „strah od straha”. To je začarani krug kojeg osoba nije svesna.

Šta je agorafobični strah?

Glavni sadržaj mehanizma katastrofičnih misli čine:

• strahovi da se ne izgubi kontrola nad sopstvenim postupcima;

• strahovi da se ne poludi, padne u gužvi ili umre.

Delimično zbog takvih strahova, pribegava se izbegavanju ʼopasnihʼ situacija koje bi mogle da provociraju simptome agorafobije.

Agorafobičar se grčevito drži za OSOBU koja mu pruža sigurnost i opire se pritisku svakog udaljavanja od boravka na sigurnom. Međutim, neki agorafobičari ipak mogu da odu sami do obližnje prodavnice ili da se voze javnim prevozom, ali pod uslovom da stoje blizu izlaza. Slično se dešava i prilikom odlaska u bioskop ili pozorište. Mogu i da prošetaju parkom, ali pod uslovom da blizu postoji klupa.

Ovo se zove SIGURNOSNI SIGNAL.

Karakteristike agorafobičara

Agorafobija je „ženski sindrom”. Agorafobični sindrom ispoljava 65 odsto žena prema 35 odsto muškaraca. Pretpostavlja se da je ovo jednim delom uslovljeno i kulturnim činiocima, jer je položaj žena u društvu specifičan, odnosno društvo neguje specifičan odnos prema ženama.

Ženi je mesto kod kuće, česta je fraza. Ipak, čini se da je danas drugačija situacija po ovom pitanju.

Prosečan agorafobičar ima oko 28 godina. Mada, od ovih strahova delimično pate i adolescenti i osobe starije od 30 godina.

Agorafobiji značajnije podležu osobe u braku, nasuprot neudatim ženama i neoženjenim muškarcima.

Uzroci nastanka agorafobije

Uzroci nastanka agorafobije razlikuju se od pacijenta do pacijenta, a rezultati raznih istraživanja imaju karakteristiku kontradiktornosti.

• Neki autori ističu kao uzrok nastanka ispoljavanja agorafobičnih smetnji dominantnu, prezaštićujuću i distanciranu majku u detinjstvu.

• Neke studije navode i vezu između nasleđa i ovog poremećaja.

• U trećoj studiji nisu nađene nikakve razlike u porodičnoj patologiji agorafobičara i zdrave dece.

• Psihodinamičari daju objašnjenje govoreći da je reč o mehanizmu odbrane koji zovemo reaktivna formacija. Reč je o specifičnoj vrsti odbrane ličnosti, kojom ličnost usvaja suprotne crte karaktera od onih koje joj nameće situacija.

Povezanost agorafobije i ostalih kliničkih sindroma

Agorafbija je često udružena sa DEPRESIVNIM poremećajima ličnosti. Foa zaključuje da agorafobičari ispoljavaju razne depresivne manifestacije u visokom rasponu od 50 do 90 odsto. Većina autora smatra da je depresija kod ovih pacijenata SEKUNDARNA pojava.

Nasuprot tome, pretpostavlja se da je agorafobija u visokom procentu posledica PANIČNIH POREMEĆAJA.

Zabeležene su i brojne SEKSUALNE smetnje kod agorafobičnih ličnosti. Naime, dominiraju razni oblici frigidnosti kod agorafobičnih žena.

Agorafobija lečenje i samopomoć

Slično kao i u lečenju paničnih poremećaja, strategija lečenja agorafobičnog pacijenta sledi terapijski program načinjen analizom svih relevantnih činilaca koji učestvuju u nastanku i održavanju strašljivog ponašanja ličnosti.

• Između ostalog, u tom programu središnje mesto zauzima neki postupak IZLAGANJA agorafobičara dražima i situacijama koje provociraju strahove, kako bi se redukovala anksioznost.

• U lečenju je veoma važan TIMSKI rad (odnos terapeut – klijent): obe strane se jednako trude.

• Upotreba HUMORA u seansi.

Kognitivna terapija

Kada se bihevioralnom analizom otkrije da su strahovi ličnosti nastali kognitivnim putem, primenjuju se oblici kognitivne terapije, koji se ne razlikuju mnogo od terapijskog lečenja paničnog poremećaja.

• Informacije o kognicijama: šta osoba misli da će se desiti AKO se izloži draži, šta joj u tim trenucima prolaz kroz glavu?

Evo jednog primera koji to opisuje.

TERAPEUT: Kada uđete u autobus ili izađete na ulicu, idete na neku priredbu, doživljavate jake strahove, srce vam ubrzano lupa, otežano dišete… Da li verujete da su takva dešavanja opasna po vas, u smislu da izgubite kontrolu nad sobom, poludite ili doživite infarkt?

KLIJENT: Često navode da u takve situacije ne ulaze, izbegavaju ih po svaku cenu. I na samu pomisao na tu situaciju javljaju se strahovi kao da je situacija stvarna.

• Terapeut neće uraditi ništa neplanirano bez dozvole pacijenta.

• Tretman je planiran, postepen i kontrolisan.

• U nekim slučajevima, ispoljavanju agorafobičnog ponašanja ličnosti u bračnom konfliktu pripisuje se vodeća uloga u genezi ove vrste anksioznih poremećaja.

Agorafobiju, sa ili bez paničnog poremećaja, najbolje leči KBT (kognitivno-bihevioralna terapija).

Preporuke

• Suočiti klijenta sa problemom.

• Postepena desenzibilizacija koja vodi do ostvarenja cilja tj. oslobađanja od straha, npr. od otvorenog prostora.

• Kombinovanje PSIHOTERAPIJE i, po potrebi, upotreba MEDIKAMENTOZNE terapije. Medikamentozna terpija ima za cilj da pomogne agorafobičaru da se oseća manje napetim i uplašenim, da bude sigurniji i da bolje reaguje na kognitivno-bihevioralnom nivou, dok psihoterapija jača samopouzdanje, pomaže klijentu da bolje razume svoja emocionalna stanja, otkriva adekvatne mehanizme prevladavanja stresa i otklanja strah.

• Važan je i paralelni program: šetnje, kao i konstantna angažovanost na razne načine.