Papaja – egzotična, ukrasna i ukusna

Papaja je slabo razgranato drvo, s listovima koji dostižu veličinu od čak 50 do 70 centimetara, dok cvetovi opojno mirišu. Plodovi su naročito omiljeni u azijskoj kuhinji, i sveži i kuvani

Papaja je egzotična, tropska biljka, sa slatkim plodom živih boja i raznih zdravstvenih prednosti, što ju je učinilo vrlo popularnom. Latinski naziv je Carica papya iz familije Caricaceae, a potiče iz centralne Amerike i južnog Meksika. Proširila se na Karipska ostrva, Floridu, Teksas, južnu Kaliforniju, Havaje i druge tropske i suptropske krajeve sveta. Patuljasti filipinski varijetet ima crveno „meso” i na ceni je u azijskim zemljama. Inače, Indija prednjači u uzgajanju papaje.

Papaja je slabo razgranato drvo, sa stablom koje raste do 10 metara visine. Listovi ove biljke dostižu veličinu od čak 50 do 70 centimetara, dok cvetovi opojno mirišu. Ženska stabla donose male nejestive plodove, ako cvetovi nisu oprašeni. Hermafroditne forme se samooprašuju i skoro svi komercijalni zasadi papaje imaju hermafroditna stabla. Ženska stabla daju ovalne plodove, a hermafroditna duge i tanke. Zelena kora papaje tokom sazrevanja prelazi u žutu ili narandžastu boju, ali kod nekih varijeteta može ostati zelenkasta.

Prilikom kupovine papaje, najbolje je izabrati sveže plodove sa crvenkastonarandžastom korom, mekane na dodir

Rezervoar vitamina, minerala i antioksidanasa

Papaja sadrži 88 odsto vode, 11 odsto ugljenih hidrata i minimalne količine masti i proteina. Osrednja papaja sadrži 120 kalorija. Plod ima folnu kiselinu, vitamin A, a odličan je izvor vitamina C jer osrednji plod, na primer, obezbeđuje 224 odsto preporučene dnevne doze. Takođe, papaja sadrži B vitamine, vitamin E i vitamin K. Kora papaje, unutrašnjost i semenke sadrže brojne fitohemikalije: polifenole, karotenoide, beta karoten, zeaksantin, lutein, i likopen (snažni antioksidans kojeg najviše ima u paradajzu). Od minerala su bitni magnezijum, bakar, kalcijum i kalijum.

Papain, enzim iz papaje, sličan je pepsinu u našem digestivnom traktu, a u kulinarstvu se koristi za omekšavanje mesa

Takođe, plod ove egzotične biljke sadrži vlakna bitna za probavu, pa je pogodan za ishranu osoba sa dijabetesom.

Vitamin A je bitan za zdravu kožu i kosu, a vitamin C učestvuje u produkciji kolagena bitnog za strukturu kože. Konzumiranje vitamina K pospešuje apsorpciju kalcijuma, smanjuje izlučivanje kalcijuma kroz urin, tako da više kalcijuma ostaje u organizmu, što je bitno za jačanje kostiju.

Zeaksantin, antioksidans, filtrira štetne plave zrake i ima zaštitnu ulogu za oči.

Rizik od razvoja astme umanjen je kod osoba koje konzumiraju veće količine beta karotena.

Unošenje kalijuma i smanjenje unosa natrijuma u obliku soli ima pozitivan uticaj na kardiovaskularni sistem. Enzim papain pomaže pri varenju proteina. Holin potpomaže spavanje, pomeranje mišića, učenje i memoriju. Takođe, pomaže i u prenosu nervnih impulsa i smanjuje hronične upale.

Crne semenke papaje su jestive i imaju oštar, ljutkast ukus, te mogu da se koriste kao biber

Ukusna – i kuvana, i sveža

Kada se koristi na površini kože, ispasirana papaja potpomaže zarastanje rana, a masti koje se prave od nje povoljno deluju na dermatitis. U tradicionalnoj medicini listovi papaje se koriste u tretmanima za malariju i astmu.

U Aziji mladi listovi papaje se pare i jedu kao spanać, u Indoneziji zeleni plodovi i mlado lišće se kuvaju i koriste u lalab salati

Papaja otpušta lateks tečnost kada nije zrela i to može da izazove iritaciju i alergijske reakcije kod osetljivih ljudi. Takođe, enzim papain može da deluje kao alergen kod osoba koje jedu meso prethodno omekšano tim enzimom.

Prilikom kupovine, najbolje je izabrati sveže plodove sa crvenkastonarandžastom korom, mekane na dodir. Čiste se i seku slično kao dinja.

Varijeteti papaje sadrže papain, enzim, sličan pepsinu u našem digestivnom traktu. Ovaj enzim razlaže proteine, te se izolovan koristi za omekšavanje mesa. Meso može da omekša i ako se kuva sa papajom. Pektin iz ovog ploda može da se koristi za zgušnjavanje hrane.

Nezrela zelena papaja može da se jede kuvana, ali ne i sirova, jer sadrži lateks koji može biti otrovan. Svež zrela papaja jede se oljuštena, a prethodno se odstrani i seme. Crne semenke papaje su jestive i imaju oštar, ljutkast ukus, te mogu da se koriste kao biber.

U jugoistočnoj Aziji papaja se koristi i sveža, i kuvana. U nekim delovima Azije mladi listovi se pare i konzumiraju kao spanać. U indonežanskoj kuhinji nezreli zeleni plodovi i mlado lišće se kuvaju i koriste u lalab salati.

Cvetni pupoljci papaje sotiraju se ili prže sa čilijem i zelenim paradajzom za neobično cvetno vegetarijansko jelo minahasan

Cvetni pupoljci se mogu sotirati ili pržiti sa čilijem i zelenim paradajzom u jelu minahasan, koje predstavlja cvetno vegetarijansko jelo. Inače, papaja može da se koristi za pripremanje slanih i slatkih salata, kao i za smutije i sokove. Miris papaje je neobičan i nekome može da smeta, a poboljšava se uz dodatak nekoliko kapi limuna.