zivotni-stil
10 činjenica zašto su jaja superhrana - To sam ja

10 činjenica zašto su jaja superhrana

Pored toga što su jeftina, lako se pripremaju i imaju izvanredan ukus, jaja imaju u sastavu najvažnije vitamine i minerale, antioksidanse, holin i dovode brzo do sitosti

Živimo u vremenu kada se informacije prenose toliko brzo da, poput onih u dečjoj igri „gluvih telefona”, dobijaju suprotno značenje. Tako sam skoro slušao da jaja nisu dobra jer dovode do kardiovaskularnih bolesti i prerane smrtnosti.

Međutim, većina činjenica ne govori u prilog tome.

1. Prvo, jaja jesu superhrana i verovatno jedina koju ljudi jedu od svog postanka, bez razlike gde žive i kom narodu pripadaju. Kaže se da su u praistoriji bili jedini siguran izvor svih makro i mikronutrijenata, što i dan-danas jesu. Naravno, u početku su ljudi jeli jaja ptica, a danas, zahvaljujući gajenju živine, proizvode se dovoljne količine za sve.

2. Jaja predstavljaju jedinstvenu hranu koja daje život, jer samo iz jajeta nastaje novi organizam – iz jedne ćelije celo pile.

3. Jaje je superhrana i zbog svog sastava, jer sadrži gotovo sve najvažnije vitamine: B2, B5, B6, B12, folnu kiselinu, A, D, E i K, i minerale: fosfor, selen, kalcijum i cink.

4. Jaje je superhrana jer ima sve amino-kiseline koje su nam potrebne, i to u pravom odnosu i dovoljnoj količini. Jedno veliko jaje u proseku ima 6 g proteina, što je značajno i za povećanje mišićne mase, ali i za gubitak telesne težine, održavanje zdravlja kostiju i smanjenje krvnog pritiska.

5. Jaje sadrži lutein i zeaksantin, dva moćna antiokisdansa i značajna nutrijenta, posebno za zdravlje očiju. Smatra se da oba utiču na kvalitet retine, a da nedostatak može da dovede do makularne degeneracije i katarakte. Ako svemu dodamo već pomenuti vitamin A, onda možemo da razumemo zašto u delovima sveta gde ljudi ne mogu sebi da priušte ishranu jajima postoji slepilo.

6. Jaja dovode do sitosti koja se izražava kroz satiety index ili indeks sitosti koji se određuje u odnosu na beli hleb čiji je indeks 100 odsto. Tako je u dve studije na gojaznim ženama pokazano da su jaja, koja imaju indeks sitosti 150 odsto u odnosu na đevrek koji ima 47 odsto, značajnije uticala na sitost, a samim tim na manji unos kalorija i smanjenje težine tokom osam nedelja.

7. Jaja se neopravdano svrstavaju u rizične namirnice, zbog 300 mg holesterola koliko u proseku imaju. Razna istraživanja pokazuju da taj holesterol ne opterećuje ukupnu vrednost holesterola u organizmu, poput holesterola kojeg konzumiramo na dnevnom nivou iz drugih izvora, kao što su meso i mesne prerađevine i mlečni proizvodi. Važno je znati da, prema većini istraživanja, jedno jaje dnevno ili od tri do četiri nedeljno ne dovode do povećanja vrednosti holesterola. Očigledno je da ako ne radimo teške fizičke poslove ne treba da započinjemo dan engleskim doručkom.

8. Jaja su jedan od najboljih izvora holina koji je u osnovi naših ćelijskih membrana i neophodan za funkciju mozga, a pre svega pamćenje. Takođe, holin je posebno važan tokom trudnoće i dojenja.

9. Jaja predstavljaju pouzdanu i dostupnu hranu ma gde se nalazili na zemljinoj kugli. Čak i u zemljama gde nema dovoljno mlečnih proizvoda i kvalitetnog mesa i mesnih prerađevina, ima jaja. I najsiromašnije kuhinje imaju na svom meniju jaja koja, pošto se uvek termički obrađuju, ne predstavljaju rizik po zdravlje. Zato, kada se nalazite u nekim nerazvijenim zemljama, obrok s jajima je dobar izbor.

10. Konačno, razlog zašto možemo da kažemo da su jaja zaista superhrana je pre svega to što su jeftina, lako se pripremaju i imaju izvanredan ukus.

Jajima neki narodi proslavljaju velike praznike, drugi ih ne konzumiraju jer ih smatraju začetkom života, a čini se da i filozofsko izjednačavanje ljudi sa jajima nije netačno, samo ako se prihvati da mogu da budu dobri i oni koji su malo naprsli.

Ali suštinska nepoznanica koju je postavio čika Jova Zmaj i dalje ostaje: Šta je starije: kokoš ili jaje?